Kuća uvek ima mesto koje je otvoreno za spoljni svet –
Riken Yamamoto
Japanski arhitekta Riken Yamamoto, poznat po svom impresivnom opusu koji obuhvata razne projekte kao što su privatne kuće, stambene zajednice, obrazovne ustanove, muzeji pa čak i vatrogasne stanice, dobitnik je ovogodišnje Pritzkerove nagrade za arhitekturu. Nagradu je dobio za svoje zgrade koje su istaknute kao “pozadina i prvi plan svakodnevnog života”.
Rođen 1945. godine, Yamamoto je 53. dobitnik ovog prestižnog priznanja, što ga čini devetim japanskim arhitektom koji je dobio ovu nagradu. Njegovo nasleđe u arhitekturi prožeto je projektima koji teže jačanju zajednice i stvaranju prostora koji podstiču interakciju i povezanost među ljudima.
Yamamoto će primiti nagradu tokom 46. ceremonije Pritzkerove nagrade koja će se održati u SAD-u, Čikagu.
Žiri, predvođen čileanskim arhitektom i dobitnikom Prickerove nagrade za arhitekturu iz 2016. godine, Alejandrom Aravenom, ističe da su mnogi koncepti prisutni u Jamamotovom radu veoma relevantni za budućnost gradova. Posebno ističući ideju o povezivanju javnih i privatnih prostora kao ključnu za razvoj gradskih sredina koje su inkluzivne i podstiču interakciju.
“Jedna od ključnih potreba u budućnosti gradova je stvaranje arhitekture koja podržava susrete i komunikaciju među ljudima”, istakao je Aravena.
Yamakawa Villa, prekrivena mahovinom na kosom krovu, smeštena je u šumi u Nagano, a predstavlja najraniji projekat kojim se arhitekta predstavio javnosti.
Dizajnirana je tako da podseća na terasu na otvorenom prostoru, sa dnevnim boravkom koji direktno komunicira sa spoljašnjim “svetom” i povezuje enterijer sa eksterijerom. Ovaj prostor je okružen nizom zatvorenih formi koje sadrže spavaće sobe i kuhinju.
“Brojne sobe stoje, odvojene jedna od druge, usred šume, i jedan krov ih sve pokriva”, rekao je Yamamoto. “Kos krov je bio jedina vrsta krova koju sam mogao da zamislim u to vreme.”
Projekat Hotakubo housing, završen 1991. godine, predstavlja prvi projekat socijalnog stanovanja od strane arhitekte Jamamota.
Sastoji se od 16 različitih blokova koji u sebi ukupno sadrže 110 domova.
Ovi blokovi okružuju centralni trg obogaćen drvećem, koji je dostupan samo iz unutrašnjosti domova kako bi se podstakla zajednička interakcija među stanarima.
S obzirom da su jedinice relativno male, svaka od njih uključuje terasu s pogledom na trg, pružajući dodatni prostor za relaksaciju i druženje.
Ova impozantna zakrivljena struktura, poznata kao “Krilo vetra”, integrisana je u arhitekturu srednje škole Iwadeyama. Njena svrha je zaštita od jakih udara vetra koji su česti na brdovitom terenu na kojem se nalazi škola u Ōsakiju.
Osim što pruža zaštitu od vetra, ova struktura takođe ima ulogu reflektora sunčeve svetlosti, što omogućava osvetljenje severne strane škole tokom zimskih meseci. Unutrašnjost škole obiluje prostranim atrijumom koji služi kao društveni centar zgrade, stvarajući prostor za interakciju i druženje među učenicima.
Dizajnirajući Ecoms House u Tosuu, Yamamoto je imao za cilj da pokaže potencijal aluminijuma kao fleksibilnog građevinskog materijala i alternativu čeliku.
Konkretno, struktura od 115 kvadratnih metara trebala je da posluži kao model kako se aluminijum može koristiti u izgradnji prefabrikovanih, masovno proizvedenih kuća.
Kuća je formirana od aluminijumskih panela koji su montirani sa mehaničkim spojnim sredstvima. Neki od panela imaju rešetke i otvore, dok drugi izlaze prema spolja ili su zamenjeni staklom, stvarajući šareni eksterijer.
Dva kubičasta volumena oživljena zakrivljenim ivicama i crvenom opekom čine gradsku skupštinu Fusa, koja se nalazi u gusto naseljenom kvartu u Tokiju.
Ona je podeljena na dva betonska bloka kako bi se izbegla izgradnja jedne visoke zgrade, što osigurava da se objekat uklapa u pejzaž niskih zgrada u okolini.
Okruženi su malim brdima koja se spajaju sa zakrivljenim, opečenim ivicama zgrade, pozivajući prolaznike da sednu dok pružaju prostor za javne događaje.
U 2018. godini, Yamamoto je prihvatio izazov obnove Osnovne škole Koyasu u Yokohami, nakon što je došlo do porasta broja učenika usled izgradnje velikih stambenih kompleksa u blizini.
Ova zgrada se ističe svojom kolonadom sa učionicama koje se otvaraju na prostrane terase. Ideja je bila maksimalno povezati prostor unutar škole i omogućiti 1.000 učenika da se susreću i druže u prijatnom okruženju.
